Kitob qanday o'qiladi?

Saytimizdagi elektron kitoblarni 3 usulda o'qish mumkin: kitobxon mobil ilovasi, kitobxon windows dasturi yoki onlayn sayt orqali

Batafsil

Kitobni qanday sotib olish mumkin?

Ketma-ketlik bo‘yicha tavsiya: saytda qanday ro'yxatdan o'tish, saytdagi shaxsiy hisobni qanday to'ldirish mumkin, kerak bo'lgan kitob uchun qanday to'lovni amalga oshirish

Batafsil

Siz muallifmisiz?

Hurmatli mualliflar: Saytimizda asarlaringiz joylashtirilishini (yoki saytdan o‘chirilishini) istasangiz biz bilan shartnoma tuzish uchun bog‘lanishingizni so‘raymiz.

Batafsil

Savol-javoblar

Agar men O‘zbekistonda bo'lmasam, qanday qilib kitob sotib olishim mumkin?
Nima uchun PDF formatini yuklab ololmayman?
Internetsiz kitobni qanday o‘qish mumkin?
va boshqa savollaringizga bizning javoblarimiz.

Batafsil

Buxoro yoxud Movarounnahr tarixi

Buxoro yoxud Movarounnahr tarixi
Ko‘rganlar, jami:

15981

Janr/bo‘lim:

Tarix, Badiiy adabiyot

Muallif:

Nashr yili:

1990

Tili:

O'zbek (kir)

Betlar:

96

Nashriyot:

G‘afur G‘ulom

Kitob mahsulotlarining xarakteristikalari, yetkazib berish shartlari, tashqi ko'rinishi va rangi haqidagi ma'lumotlar faqat ma'lumot uchun mo'ljallangan va joylashtirilgan paytda mavjud bo'lgan eng so'nggi ma'lumotlarga asoslanadi.
Parchani o'qing
Elektron kitob
E'tibor bering "Sotib olingan kitoblar qanday o'qiladi?" bo'limi bilan tanishib chiqing!

9200 so'm

Sotib olish

Reyting

  • Annotatsiya
  • Mundarija
  • Kitobidan parcha
  • Fikr va mulohazalar

Ватанимизнинг табиати, унинг бой тарихи, сержило маданияти ва адабиёти дунёнинг турли мамлакатларида яшаган алломаларни қизиқтириб келган. Улар баъзан улуғвор, баъзан фожиали воқеаларга тўла бу тарих ҳақида, ўтмишда яшаган буюк аждодларимиз, жумладан, Амир Темур тўғрисида кўплаб рисолалар, бадиий асарлар ёзиб қолдиришган. Можор олими Ҳерман Вамберининг ушбу китоби бу асарлар орасида алоҳида ўрин эгаллайди.

Қатағон йиллари ушбу китоб ноҳақ қораланиб, унинг нашри таъқиқланганди.

Китоб айрим қисқартиришлар билан чоп этиляпти.

Ҳозирги кунда китобнинг тўла матни нашрга тайёрланяпти. Нашриёт яқин йиллар ичида унинг изоҳлар билан бойитилган тўла нашрини китобхонларга тақдим этишни режалаштириб қўйган.

  • Истиқбол йўл кўрсаткичларидан бири
  • Арабларнинг ҳужуми, исломни қабул қилиш Ҳижрийнинг 46—96 йиллари (666—714)
  • Мўғуллар истилоси. Ҳижрийнинг 615—624 йиллари (1218—1226)
  • Амир Темур. Ҳижрийнинг 736—807 йиллари (1333—1405)
  • Темурнинг шахси, сароийи ва турар жоийи
  • Темурийлар 807 (1405)—906(1500)
  • Ўзбеклар ва Шайбоний Муҳаммадхон. Ҳижрийнинг 906—916 йиллари (1500—1510)
Истиқбол йўл кўрсаткичларидан бири
«Ўтмиши кўмилган миллатнинг истиқболи ҳам зулмат пардаси остидадир».

Ҳа, можор олими Ҳерман Вамберининг ўтмиши кўмилган миллат ҳақидаги гапларини айниқса бугун — фуқаро ва уламоларимизнинг деярлиси яқин ва узоқ тарихимиз хусусида ўта юзаки тасаввурга эга бир даврда эслаш жуда ўринлидир. Мозийдан бехабарлик кечаги ҳам бугунги авлодни бир мунча синдириб, маънавий қашшоқ ва кучсиз, юртига, миллатига, истиқболига бефарқ қилиб қўйганди. Хайриятки, элимиз бу кунга келиб у мудроқ, муте, қўрқувпараст руҳий муҳитдан қочмоққа, қутулмоққа тутинди. Шунинг учун ҳам бугунда ёшу кекса бирдай сиёсатга, иқтисодга, маданиятга ҳавасманд бўлиб қолди, миллий урф-одатлар, бойликлар ҳақида қизишиб ўйлай бошлади. Баъзилар эса, келажакка — зулматли бир парда қоплаган тун каби ҳозирда мажҳул бир бўшлиққа каловланиб тикилганча каромат қилмоққа уринади. Афсуски, истиқболни аниқ, тиинқ билимга эришмасдан туриб тасаввур этиш мумкин эмас. Дейликки, бугунги жумҳуриятимизда яшаётган авлоднинг ота-боболари олти минг йиллик тарихга, маданиятга эга; аждодларимиз ўтмишда кўп даврларда ҳукмронлик ҳам қилганлар, ҳукм остида ҳам бўлганлар; шунга қараб миллий ривожланиш ва таназзул пайтлари ҳам рўй берган. Биз кечмишда ер бойликларимиз, чегараларимиз, элимизнинг нуфузи, қўшни мамлакатлар билан сиёсий ва иқтисодий алоқалари, машҳур кишилари, айниқса, миллатни жаҳон миқёсида шуҳратлантирадиган буюк шахслари ҳақида асосли бир қарорга келмасдан туриб, барибир, келажакда ҳаётимиз қандай бўлишини тасаввур қила олмаймиз.

...

Kommentariy qushish
Fikr va mulohaza bildirilmadi. Birinchi bo'ling!