Kitob qanday o'qiladi?

Saytimizdagi elektron kitoblarni 3 usulda o'qish mumkin: kitobxon mobil ilovasi, kitobxon windows dasturi yoki onlayn sayt orqali

Batafsil

Kitobni qanday sotib olish mumkin?

Ketma-ketlik bo‘yicha tavsiya: saytda qanday ro'yxatdan o'tish, saytdagi shaxsiy hisobni qanday to'ldirish mumkin, kerak bo'lgan kitob uchun qanday to'lovni amalga oshirish

Batafsil

Siz muallifmisiz?

Hurmatli mualliflar: Saytimizda asarlaringiz joylashtirilishini (yoki saytdan o‘chirilishini) istasangiz biz bilan shartnoma tuzish uchun bog‘lanishingizni so‘raymiz.

Batafsil

Savol-javoblar

Agar men O‘zbekistonda bo'lmasam, qanday qilib kitob sotib olishim mumkin?
Nima uchun PDF formatini yuklab ololmayman?
Internetsiz kitobni qanday o‘qish mumkin?
va boshqa savollaringizga bizning javoblarimiz.

Batafsil

Buyuk ipak yo‘li

Buyuk ipak yo‘li
Ko‘rganlar, jami:

5939

Muallif:

Nashr yili:

2007

Tili:

O'zbek (kir)

Betlar:

280

ISBN raqami:

978-9943-07-034-9

Kitob mahsulotlarining xarakteristikalari, yetkazib berish shartlari, tashqi ko'rinishi va rangi haqidagi ma'lumotlar faqat ma'lumot uchun mo'ljallangan va joylashtirilgan paytda mavjud bo'lgan eng so'nggi ma'lumotlarga asoslanadi.
Parchani o'qing
Elektron kitob
E'tibor bering "Sotib olingan kitoblar qanday o'qiladi?" bo'limi bilan tanishib chiqing!

9500 so'm

Sotib olish

Reyting

  • Annotatsiya
  • Mundarija
  • Fikr va mulohazalar

Ушбу китоб хитой манбалари ва адабиётлари асосида ёзилган бўлиб, унда муаллифнинг Хитой Халқ Республикаси (ХХР)га қилган сафарлари, жумладан 1996—1999 йилларида Пекинда ўтган узоқ муддатли хизмат сафари давомида, 2000 йилдаги Буюк ипак йўлининг ўтмиши ва ҳозирги аҳволини ўрганишга бағишланган илмий экспедиция сафари вақтида тўплаган ва адабиётимизда кам ёритилган ёки бутунлай номаълум бўлган Ўзбекистон - Хитой алоқалари, Буюк ипак йўлининг бир неча минг йиллик тарихга эга эканлигини кўрсатувчи кўҳна шаҳарлар ҳамда улардаги тарихий ёдгорликларга оид маълумотлар баён этилган.

Асар олимлар, Буюк ипак йўли ва ундаги алоқалар билан шуғулланувчи мутахассислар, давлат ходимлари, ўқитувчилар, талабалар ва кенг доирадаги китобхонлар учун фойдалидир.

НАШРИЁТДАН................................................................................. 5

ҚАДИМГИ ХИТОЙГА БИР НАЗАР ................. ...................................... 8

«Хитой» атамасининг келиб чиқиши.................................................. 9

«Чжунггуо» ва «Чжунгхуа» топонимлари

қачон пайдо бўлган? ....................................................................... 13

«Чжунгхуа минзу» атамаси.............................................................. 16

Хан этноси хақида........................................................................... 17

Буюк Хитой девори......................................................................... 24

Шяларнинг хан деб аталиши............................................................ 27

Шарқий Туркистон ва уйғур халқи................................................... 37

Уйғурлар ........................................................................................ 45

ХИТОЙ, МАРКАЗИЙ ОСИЁ ВА ЕВРОПААРО ЎТГАН КАРВОН ЙЎЛИ............ 53

Қадимги Хитой пойтахти — Чанъан ................................................... 54

Мусулмонлар маҳалласи................................................................... 60

Чин Шихуангди (Циньшихуанди) зиёратгоҳи....................................... 63

Хэши йўлагидаги икки кўхра шаҳар.................................................... 66

Ланчжоу.......................................................................................... 66

Дуньхуан......................................................................................... 70

Катта карвон йўли ва яйловлараро ўтган

шимолий савдо йўллари.................................................................. 75

Қадимги карвон йўлини Буюк ипак йўли деб аталиши......................... 85


Буюк ипак йўли қачон пайдо бўлган................................................... 91

Буюк ипак йўлидаги Помир (Кўкорт) довони....................................... 100

Такламакон чўли атрофидаги кадимий савдо марказлари ................... 105

Қашқар............................................................................................ 107

Крурона........................................................................................... 114

Кучар .............................................................................................. 119

Турфон............................................................................................. 123

Ёркенд.............................................................................................. 126

Хўтан................................................................................................ 129

Урумчи.............................................................................................. 131

Қадимги Хитойнинг Буюк ипак йўлидаги

чегара қўриқхоналари ..................................................................... 135

Юймэнгуан........................................................................................ 135

Янггуан............................................................................................. 135

Жяюйгуан ........................................................................................ 137

Мувангнинг ғарбий сафари................................................................. 138

Денгиз йўлининг ривожланиши ва Буюк ипак

йўлига кўрсатган таъсири................................................................. 141

ИПАК ЙЎЛИ - МУЛОҚОТ ЙЎЛИ ........................................................ 145

Чжанг Чяннинг Фарғонага келиши........................................................ 146

Бан Чаонинг ғарбий сафари................................................................. 157

Қадимда Марказий Осиёни зиёрат қилган хитой роҳиблари.................... 158

Чжу Сишинг................................................................................. 159

Фя Сян.......................................................................................... 160

Сунг Юн ва Хуэй Шэнг................................................................. 161

Шюан Занг.................................................................................... 162

Ву Кунг......................................................................................... 165

Ипак йўлида савдо алоқалари ривожланган даврлар......... ............. 166

Ипак мато, от, чой, чинни идишлар савдоси ҳақида......... ............. 176

Ипак матолар савдоси.................................................................... 176

От савдоси.................................................................................... 179

Чой савдоси................................................................................. 183

Чинни идишлар савдоси................................................................. 192

Доривор тақинчоқлар савдоси ....................................................... 193

Марказий Осиёдан Хитойга тарқалгаи айрим

ўсимликлар ва таомлар ................................................................. 194

Амир Темур ва темурийлар даврида Буюк ипак

йўлидаги давлатлараро алоқалар.................................................... 198

XV асрда ва сўнгги асрларда Буюк ипак йўли................................. 204

ХИТОЙДА ЎТРОҚЛАШИБ ҚОЛГАН ТУРКИСТОНЛИКЛАР .................. 212

Бозор манфаати мамлакат танламайди............................................ 213

Салорлар....................................................................................... 220

Хитойдаги туркий ҳокимлар.......................................................... 226

Маҳмуд Ялавоч............................................................................. 226

Аҳмад Фанокатий ......................................................................... 233

Умар Камолиддин........................................................................ 235

Умар Камолиддиннинг аждод ва авлодлари.................................... 242

Файласуф-олим Юсуф................................................................... 248

Машҳур денгизчи Маҳмуд............................................................. 250

Хитойдаги Мовароуннахрлик олимлар........................................... 254

Жамолиддин Бухорий.................................................................... 255

Камолиддин ................................................................................. 255

Муҳаммад Бухорий ....................................................................... 256

Нюже масжиди ҳовлисидаги ўзбекистонликлар қабри .................... 258

Марказий Осиё табобатининг

Қадимги Хитойга тарқалиши ......................................................... 261

МАНБА ВА АДАБИЁТЛАР................................................................. 266

Kommentariy qushish
Fikr va mulohaza bildirilmadi. Birinchi bo'ling!