Saytimizdagi elektron kitoblarni 3 usulda o'qish mumkin: kitobxon mobil ilovasi, kitobxon windows dasturi yoki onlayn sayt orqali
BatafsilKetma-ketlik bo‘yicha tavsiya: saytda qanday ro'yxatdan o'tish, saytdagi shaxsiy hisobni qanday to'ldirish mumkin, kerak bo'lgan kitob uchun qanday to'lovni amalga oshirish
BatafsilHurmatli mualliflar: Saytimizda asarlaringiz joylashtirilishini (yoki saytdan o‘chirilishini) istasangiz biz bilan shartnoma tuzish uchun bog‘lanishingizni so‘raymiz.
BatafsilAgar men O‘zbekistonda bo'lmasam, qanday qilib kitob sotib olishim mumkin?
Nima uchun PDF formatini yuklab ololmayman?
Internetsiz kitobni qanday o‘qish mumkin?
va boshqa savollaringizga bizning javoblarimiz.
2000
O'zbek (kir)
56
5600 so'm
Reyting |
Муаллифдан
1. Ўзбек мусиқасининг маҳаллий услублари
2. Ўзбек мумтоз мусиқасининг умумназарий масалалари
3. Асосий жанрлар таркиби
4. Мақом унинг турлари ва нота ёзувлари
а) Бухоро мақомлари (Шашмақом)
б) Хоразм мақомлари
в) Тошкент — Фарғона мақом йўллари
5. Достон ва унинг мусиқий жиҳатлариЎЗБЕК ХАЛҚ МУСИҚАСИНИНГ МАҲАЛЛИЙ УСЛУБЛАРИ
Адабиётшунослик, санъатшунослик соҳаларида, хусусан мавжуд мусиқий адабиётларда услуб сўзи ҳар-хил маъноларда қўлланиб турилиши маълум. Булардан бир ҳолларда унинг кенг, умумлашма, бошқаларда эса хийла тор, ёки кўчма маъно ва мазмунлари қайд қилинади. Таъкидлаш лозимки, услуб атамаси ҳам мазмунан, ҳам моҳиятан турлича идрок этилса-да, айни пайтда у ўзаро яқин, муштарак тушунчаларни англатиши мумкин. Демак, аввало бу масалага ойдинлик киритиш зарур.
Услуб сўзи ёрдамида аввало бирмунча кенг, аниқроғи — йиғма маънода жаҳон халқлари мусиқа санъатига хос умуммиллий ёки муайян минтақавий хусусиятлар табиати ифодаланади. Бунга, жумладан, «шарқона мусиқий услуб», «оврўпоча мусиқа услуби» каби иборалар яққол мисол бўла олади. Бошқа барча бадиий ижодиёт кўринишлари мисоли, мусиқада ҳам миллий ўзига хосликка айнан услуб атамаси ёрдамида қисқа ва лўнда тавсиф берилади.
Мусиқий асарларнинг ички тузилиш қонуниятлари бу масалада янада муҳимроқ аҳамият касб этади. Яъни, асосий воситаларнинг ўзаро муносабатларини белгиловчи мезонлардан у ёки бу услуб аниқланади. Хусусан, «бир овозли» ёки «монодик», «кўп овозли», жумладан, «гармоник», «полифоник», «гомофоник» номли услублар шулар тоифасига киради. Йирик ижодий йўналиш ва оқимлар, масалан, «классицизм», «романтизм», «импрессионизм», «реализм» ва бошқалар ҳам услуб тушунчаси билан бевосита боғлиқдир...