Kitob qanday o'qiladi?

Saytimizdagi elektron kitoblarni 3 usulda o'qish mumkin: kitobxon mobil ilovasi, kitobxon windows dasturi yoki onlayn sayt orqali

Batafsil

Kitobni qanday sotib olish mumkin?

Ketma-ketlik bo‘yicha tavsiya: saytda qanday ro'yxatdan o'tish, saytdagi shaxsiy hisobni qanday to'ldirish mumkin, kerak bo'lgan kitob uchun qanday to'lovni amalga oshirish

Batafsil

Siz muallifmisiz?

Hurmatli mualliflar: Saytimizda asarlaringiz joylashtirilishini (yoki saytdan o‘chirilishini) istasangiz biz bilan shartnoma tuzish uchun bog‘lanishingizni so‘raymiz.

Batafsil

Savol-javoblar

Agar men O‘zbekistonda bo'lmasam, qanday qilib kitob sotib olishim mumkin?
Nima uchun PDF formatini yuklab ololmayman?
Internetsiz kitobni qanday o‘qish mumkin?
va boshqa savollaringizga bizning javoblarimiz.

Batafsil

Uzoq-yaqin manzillar

Uzoq-yaqin manzillar
Ko‘rganlar, jami:

4800

Janr/bo‘lim:

Badiiy adabiyot

Muallif:

Nashr yili:

2013

Tili:

O'zbek (kir)

Betlar:

608

Nashriyot:

Istiqlol

ISBN raqami:

978-9943-308-68-8

Kitob mahsulotlarining xarakteristikalari, yetkazib berish shartlari, tashqi ko'rinishi va rangi haqidagi ma'lumotlar faqat ma'lumot uchun mo'ljallangan va joylashtirilgan paytda mavjud bo'lgan eng so'nggi ma'lumotlarga asoslanadi.
Parchani o'qing
Elektron kitob
E'tibor bering "Sotib olingan kitoblar qanday o'qiladi?" bo'limi bilan tanishib chiqing!

12200 so'm

Sotib olish

Reyting

  • Annotatsiya
  • Mundarija
  • Kitobidan parcha
  • Fikr va mulohazalar
Дадахон Нурий тинчимас адиб, у она юртимиз сарҳадлари, дунёнинг қатор мамлакатлари бўйлаб ижодий саёҳатлар қилган. Шунинг натижаси бўлмиш ёзувчининг сафарнома асарлари мазкур сайланма асос қилиб олинди.

Биринчи қисм.

БОЙСУН ЖУНГЛИЛАРИДАН КАНДИ ЎРМОНЛАРИГАЧА

Ҳаётнинг асл ўзи

Яхши асар

Йўл бошида

Наманганни сув босган кун

Хандалак сайли

Бедана кавоб

«Шайтон малайлари»

«Ҳалала хўп» ансамбли

Сиёсий ғўрлик

Ҳазилдан зил чиқди

«Ойнатоғ» сўқмоқлари бўйлаб

Тинчимасларнинг янги режаси

Нанайдан Мулолагача

«Ёввойи одам»

Хатарли сўқмоқлар

Олисдаги гулхан шуъласи

Сўнгги сўқмоқ

Ажал ўпқони

Менинг ажойиб ва ғаройиб овулдошларим

Устоз йўлланмаси

Овулга ташриф

Ростмана шаҳарча товут

«Тартар» чолнинг ҳийласи

Сиёсий ҳушёрлик

Носқовоқ ва ягона орден ҳангомаси

Хосиятсиз «товут»

Чақмоқли кунлар

Бизким, бойсунликлар

Ёзувчилик мактаби

Бойсунга учаётган самолёт

Йўлдаги гурунглар

Бойсун манзаралари

Зиёрат

Қамарованинг ошиқлари

Тоғсайри

Овоза

Тандир кавоб

Бойсун метрополитени

Бойсунни титратган ўн кун

Муаммонинг ечими

Хулоса

Бухоро томонларда

«Қаландархона»

Учинчи парвоз

Бухорои шариф... Нурхон

«Номи бир қулоч, ўзи бир қарич» газета

Хидир Муроднинг хурраги

Олис қишлоқда

Атрофимдаги кишилар

Шоирнинг муҳлислари

Қизбибини излаб

Варахша сирлари

Кўргилик

Агрономнинг устараси

Сўнгги ўқ

«Сўнгги ўқ»қа сўнгги сўз

Япон товуғининг ўлими

Ҳайдовчилик сирлари

Шоирнинг жияни

Саргузаштнинг давоми ёки биринчи жарима

«У-уҳ» эмас, «уф»

Довуд пайғамбар

Байрам кечасидаги ёнғин

Ҳазилкаш ўғрилар

Иқтисод сабоғи

Текин товуқ

«Биологик кураш»

Қовун сайли

Ё шеър, ё шарвар

Ҳайдовчиликнинг сўнгги сири

Ҳиндистон минг йилдан сўнг

Дебоча

Сўнгги сафар кишилари

«Текин томоша»

«Ҳиндистонча коррида»

«Мерос»

Гҳарапури оролида бир кеча

«Э, дили нада-ан»

«Қизиллар» ва «кокос пальмалари юрти»

Ковалам оромгоҳида

Кутилмаган моҳмонлар

Нохуш учрашув

Зулумот тун қаърида

Худо урган Кадду

Хотима

Ҳаловатсиз «жаннат» сафари

Коломбо кўчалари бўйлаб

Жаҳаннам доми

Нигамбода кечган кунлар

Азон садоси

Йўл бўйидаги зиёратгоҳ

Ананас бўйлари

Афсонавий шаҳар

Чехов Кандида бўлганми?

Жунгли сайри

Доғда қолдириш маҳорати

Иккинчи қисм.

ПОКИСТОН «ОЛТИН ДЕВОР» ТИРҚИШИДАН

Сўз боши

Асарни ўқиб

Китоб ҳақида қисқа сўз

Китоб муаллифи ҳақида мухтасар сўз

Муҳтарам Дадахон Нурий жаноблари

Муқаддима

Деворнинг икки томони

Полковник Неъматжон соҳибнинг шапкаси ва Фарғона қовуни

Гавжум шаҳар Карачи

Табани қўйлари

Ҳар ерда дўстинг бўлса

Кишвар хоним

Учрашувлар

Пиндилик Мансурхўжа ака

Покистонли ўзбеклар

Ўзгарган режалар

Лаҳор кўчалари бўйлаб

Панжобдаги дала - боғ

Покистон деҳқончилиги

Катта карвон сарбонлари

Мирзо Ғолиб:

Файз Аҳмад Файз:

Аблул Саттор:

Изҳор ул Ҳақ

Муҳаммад Аббос Хон

Ўзбекистон дўстлари

Покистонча аския

Адабий муҳит

Тотувлик дарвозаси атрофидаги ғала-ғовурлар

«Кашмир масаласи»

Оддий ҳақиқат сабоғи

Сўнгги синов кунлари

Доктор Юнус Баттнинг эшаклари

Шоирга эҳтиром

Тақдимот

Ҳозиржавоблик

«Олтин девор» тўйи

Севинч ёшлари

ҲАЁТНИНГ АСЛ ЎЗИ

Ёзувчи Дадахон Нурий қаламига мансуб қўлингиздаги китоб кутилмаган саргузаштли кечинмаларга бойлиги билан муаллифнинг бошқа асарларидан ажралиб туради.

У жанр эътибори билан саёҳатнома, эсдаликлар асосида ёзилган. Бу жанрнинг пайдо бўлиб, ривож топиши жамиятнинг тараққиёт даражаси билан боғлиқдир. Шуни қайд этишни истардимки, XX аср ўзбек халқи учун қай даражада машаққатли бўлмасин, ўтган бошқа асрларга нисбатан анча тараққиётли кечди, мислсиз қурбонлар эвазига бўлса ҳам иқтисодий жиҳатдан юксалиш даври бўлди.

«Бойсун жунглиларидан Канди ўрмонларигача» китоби шу даврнинг қарийб ярим асрлик воқеасини ўз ичига олган ҳаётнинг асл ўзи, унинг бор ҳақиқатидир, десам хато бўлмас. Асарни ташкил этувчи қиссалар бир-бири билан боғланиб, воқеалар тизими ривожланиб бораверади. Воқеаларки, китобхон унга шўнғиб кетади, худди ўзи иштирок этаётгандай бўлади.

Муаллиф аввал бошдан ўзи таъкидлаганидек, ўқувчини баланд тоғу тош сўқмоқлари, чўлу биёбонлардаги минг йилларнинг сирли шабадаси уфуриб турган ҳаробазорлар, ўрмону одам қадами етмас чангалзорлар бўйлаб етаклайди. Шу аснода ўта содда, дилкаш кишиларга, кенг фикрли фозилу доноларга, нодон, ўта тўпори мансабдорларга, лўтттивоз сиёсатдон ва уларнинг югурдакларига, дунёни титратиб турган Салтанатнинг кўнпаякун бўлиш арафасида талвасага тушиб қолган турли даражадаги боёнларига йўлиқтиради, уларнинг сурат ва сийрати билан бизни таништиради.

Шунингдек асар қаҳрамонларининг аксари муаллифнинг устоз ва тенгдошларидир. Кўпчилиги ҳозир орамизда бор. Уларнинг исм-шарифлари ўзгартирилмаган ҳолда қиёфалари, феъл-атворлари кўзгудагидай қилиб тасвирланганки, назаримда бунга фақат қойил қолиш керак...

Kommentariy qushish
Fikr va mulohaza bildirilmadi. Birinchi bo'ling!